Херкул и седам мачића

Херкул и седам мачића

Ефраим Кишон

Ова прича говори о томе како су приповедач и његова породица добили кућног љубимца.

Тетка Илка поклонила им је једног дана маче. Правила се да им се захваљује што су јој честитали рођендан. Они јој заправо нису честитали него је она само тражила разлог да их натера да узму маче. Рекла је да је маче мушко и да се зове Херкул.

Приповедач и његова жена су чували Херкула и он је порастао. Једног дана приметили су да се Херкул много угојио. На крају се видело да је Херкул заправо женско и да ће добити мачиће. Ускоро је добила седам мачића. Приповедач и његова жена нису знали шта да раде с нјима. Одлучили су да их поклоне.

Прво маче поклонили су пријтељима, породици Пешут. Они баш и нису желели маче. Следећег дана код куће је опет било седам мачића. Пошто је породица Пешут живела у близини, Херкул је донела своје маче назад кући.

Следећег дана приповедач је једно маче оставио у градском аутобусу. Надао се да ће га неко наћи и узети. Али у корпи је сутра опет било седам мачића. Уместо оног које је остављено у аутобусу, Херкул је донела кући неко друго маче.

Приповедач и његова жена су смислили нови план. Отишли су код тетке Илке, честитали јој што је оздравила (а она ни није била болесна) и дали јој Херкула. Рекли су јој да је Херкул много патила за њом. У следећих неколико дана, Херкул је пренела све своје мачиће код тетке Илке. Тако су се приповедач и његова жена решили мачића.

Шта знам о Косовској бици

Косовска битка десила се 1389. године на Видовдан. Тада су се бориле српска и турска војска. У тој бици се одлучивало да ли ће Србија остати слободна земља или ће у њој владати Турци.
Српски подвиг огледа се у томе што су сви јунаци отишли да се боре. Било им је важније да сачувају своју земљу него да чувају свој живот. Знали су да могу да изгубе али су се сви храбро борили и због тога остали запамћени у српском народу. Народна поезија види проблем у томе што Срби ипак нису били сви сложни, него је Вук Бранковић издао своју земљу и зато је српска војска изгубила битку. Народне песме говоре да је Вук Бранковић прво оптужио Милоша Обилића да ће он бити издајица. О томе говори песма „Кнежева вечера“. Да би показао да је то лаж, Милош Обилић је убио турског султана. У бици су се сви храбро борили, што се види из одломака различитих песама о том догађају.
Од личности из народних песама највећи утисак од јунака остављају Милош Обилић и Бошко Југовић, а од женских ликова кнегиња Милица и мајка Југовић. Милош Обилић је показао највећу храброст и направио је највећи подвиг. Био је поносан, достојанствен и била му је важнија част него живот. Бошко Југовић се издвојио од своје браће тиме што је носио барјак. Иако га је сестра молила да остане са њом, он то није хтео. Више је волео да погине него да сви мисле да је кукавица. Женски ликови су несрећни. Кнегиња Милица је у бици изгубила оца, мужа и сву браћу. Мајка Југовића је остала без мужа и синова и од велике жалости је умрла.
За спрски народ овај догађај је важан зато што после битке Србија није више била слободна земља, него су у њој почели да владају Турци. Турска владавина трајала је неколико стотина година. Битка је важна и због тога што су у њој погинули најбољи јунаци и није остало довољно њих да бране Србију.