Људи сјенке

Људи сјенке

Александар Ивановић

1.

Ко су мирни и добри људи?

Мирни и добри људи су они које ми уопште не примећујемо.

2. Зашто их најчешће не примећујемо?

Најчешће их не примећујемо јер су веома тихи и труде се да никоме не сметају.

3. Како они испољавају своје радости и туге?

Они испољавају своје радости и туге веома тихо тако да нико не обраћа пажњу на то.

4. Зашто песник тврди да су такви људи често „ћутљиви патници“?

Песник то тврди зато што ти људи често имају неки проблем или муку, али о томе ћуте.

5. Откуда им снага да се само горко насмеше онима који се о њих огреше?

Ти људи су добри и не желе никоме да учине ништа лоше. Они само мирно трпе неправду.

1. Ко су људи „који живе као самотна и дивља драча, / али са бодљама унутра окренутим“?

То су људи које други повређују и чине им лоше ствари и они се осећају лоше због тога али никоме не враћају на лош начин.

2. Објасни зашто тим бодљама никога не убоду „до само своје рођено срце и себе“.

Они никоме не желе да нанесу бол него сву своју муку трпе у себи.

3. Шта ти мислиш о таквим људима?

Такви људи су добри и племенити и мало ми их је жао што су други лоши према њима и што нико не види колико они вреде.

4. Видиш ли у таквом начину живота њихову слабост или снагу? Образложи.

Мислим да је такав живот њихова снага. Много је теже остати добар према другим чак и кад су они лоши према теби него на лоше ствари узвратити насиљем и зло.

5. Сети се неког таквог човека из своје околине.

Слична овоме је моја другарица Невена.

6. По чему препознајеш његов портрет у песми?

Она увек свакоме помогне и никад се не љути кад неко није фер према њој. Никад неће да буде у центру пажње и да намеће своје мишљење другима.

1. Зашто су људи сенке непримећени „У вјечној гужви и вреви овог свијета“?

Људи сенке су непримећени зато што на свету сви журе и свако мисли само на себе и своје проблеме. Они су тихи и не привлаче пажњу.

2. Како они живе и како се односе према другим људима?

Они живе међу другим људима као да и нису ту. Мирни су и добри, свакоме чине добре ствари. Али нико им није захвалан.

3. Упореди их са старом јабуком у приповеци Вељка Петровића.

Људи су кидали и ломили стару јабуку а она им је узвраћала тако што им је увек давала своје плодове и хлад. Тако и људи сенке чине добро другима а они им не узвраћају на исти начин.

4. Шта једино, на крају, потврди да су људи сенке живели међу нама?

То потврђују само посмртни плакати кад они умру.

5. Како ти разумеш такве људске особине?

Мислим да су такви људи значајни и да треба да им се дивимо и да им будемо захвални што су пуни љубави и разумевања за друге.

6. По чему се све препознају такви племенити, а понекад и несрећни људи, који све стоички подносе?

Они се препознају по томе што и кад им је најтеже никад тиме не оптерећују друге. Други увек знају да ће код њих наћи љубав и разумевање.

7. На какав однос према таквим људима позива песма Александра Ивановића?

Песма нас позива да ипак приметимо такве људе који су у песми описани да будемо бољи према њима, да их не повређујемо и да будемо свесни колико добрих ствари они чине за нас.

8. Чиме јој се придружује приповетка Вељка Петровића „Јабука на друму“?

Приповетка „Јабука на друму“ придружује се овој песми са поруком да треба да будемо добри према онима који су племенити не само кад се ради о људима, него и кад је у питању природа и све добре ствари које од ње добијамо.

9. Припреми се да сажето образложиш којим су те сазнаљима о људима обогатила та два књижевна остварења.

Из ова два књижевна дела сазнала сам да људи често буду груби и незахвални према онима који им чине добро. Такође, сазнала сам да на свету постоје мирни, добри и племенити људи који су пуни љубави према другима и да таквим људима теба да будемо захвални.

Плави чуперак

ПЛАВИ ЧУПЕРАК

Мирослав Антић

Укратко о Аутору

Мирослав Антић рођен је 1932. године у Мокрину. Био је песник, а бавио се и сликарством новинарством и филмом. Нека од његових познатих дела за одрасле Испричано за пролеће, Концерт за 1001 бубањ, Мит о птици, а за децу Плави чуперак, Хороскоп, Прва љубав и Гарави сокак. Умро је 1986. године у Новом Саду.

Опиц Књиге

Плави чуперак је збирка песама. Песме су разврстане у пет група, које се зову Први танго, Прва љубав, Све боје света, Плави чуперак и После детињства. Песме у овој збирци су лирске песме.

Тема/Тематика

Основни мотив ове збирке је одрастање, а појављују се и други мотиви који имају везе са одрастање, као што су мотив љубави, тајне, сна, лепоте природе, детињства, пријатељства.

Порука

Одрастање је помало необично, али веома лепо и узбудљиво време у човековом животу. Прве љубави остају заувек у сећању.

Кад се детињство заврши, пред нама се отвара један нови свет, пун тајни, лепоте и изазова.

Једна песма по избору

Наслов: Шашава песма

Основни мотив песме:

Основни мотив песме је заљубљивање. Девојчица разговара са својом мајком о заљубљивању и дечацима.

Тумачење песме

Лирски субјекат у овој песми је девојчица која је почела да размишља о дечацима и заљубљивању. Она преноси свој разговор са мајком о тој теми. Девојчица је помало збуњена јер јој се дешава нешто што раније није доживела. Мајка има много разумевања за њу јер схвата да девојчица одраста и да је све што осећа уобичајено за њене године. Девојчици значи то што о свему може да разговара са мајком и што је мајка ту да јој помогне.

Која су стилска обележја песме?

Песник је опевао мотив кроз дијалог девојчице и мајке. Мајка поставља питања, а девојчица одговара и тако открива своје мисли и осећања. Девојчица је лирски субјекат у песми. Песма има 13 строфа, од којих једна има само један стих, а остале по два. Рима постоји, али није свуда једнако распоређена. Овакав облик песме одговара томе како се девојчица осећа. Она је истовремено и весела и збуњена. Одговара кратким реченицама једноставним језиком јер је у њеној глави збрка. Неколико пута се понавља стих Мама ми каже:- Шашаво моје. Понављање показује да мајка примећује и прати шта се са девојчицом догађа. Она ћерку зове Шашаво моје јер је разуме и јер јој се симпатична та збрка у њеној глави.

У чему је посебност овог књижевног дела?

Посебност овог књижевног дела јеу томе што је песма написана као разговор између девојчице и њене мајке. Препознала сам себе у овој песми зато што и ја волим да поделим своје тајне са мајком и много ми значи кад ме она разуме и посаветује. Песму би требало да прочитају они који су сличних година као је јер се у њој говори о нечему што се свима нама дешава.

Анализа књиге

Месечев дечак

Весна Алексић

Ликови

Бојана, Ања, Јована, Михаило, Бојанини родитељи, деда и бака, Михаилови родитељи, госпођа Нела, Нелина ћерка Катарина, учитељица, наставница музичког.

Тема

Љубав девојчице Бојане према музици и према дечаку Михаилу.

Порука

Важно је имати неки сан и трудити се да тај сан оствариш.
Ако имаш породицу и пријатеље који те воле и разумеју, све је много лакше.

Кратак садржај

Бојана, Ања и Јована су најбоље другарице. Оне иду у музичку школу. Маштају како ће једног дана имати бенд и како ће свирати свуда по свету.

Бојана има часове клавира код госпође Неле, али нема свој клавир код куће. Она вежба у једном вртићу на старом клавиру који се зове Петроф. Због тешког времена, Бојанина породица је све сиромашнија, али сви се воле и разумеју, па су срећни.

Пошто иду тек у трећи разред, девојчице се још играју луткама, а понекад се и посвађају. Бојана највише воли да се игра са Ањином лутком која се зове Џоџилија Вилијаме. Свиђа јој се какве очи та лутка има.

Једног дана у разред долази дечак који се зове Михаило. Он је у почетку увек озбиљан, али запраово је тужан што су му се отац и мајка развели и што не виђа оца често. Он је веома добар дечак и лепо се дружи са Бојаном, Јованом и Ањом. Зову га Мићони. Све девојчице у разреду су заљубљене у њега, а њему се свиђа Бојана. После се и Бојана заљуби у њега. Она га зове 'Месечев дечак'. Чини јој се да он има исте очи као Џоџилија, њена омиљена лутка.

Бојана на крају открије Михаилу да ће она, Јована и Ања имати бенд и позива га да и он буде са њима, пошто и он иде у музичку школу. Михаило каже да он то не жели, да има другачије планове и да иде у музичку школу само зато што то воли његова мајка.

Бојана се због тога разочарала у њега. Закључила је да је најважније да има своје две најбоље другарице и да њих три имају тај заједнички сан да направе бенд. У међувремену Бојана је ипак добила клавир, па сад може да свира и вежба код куће.

Моја прича

Чаробна ружа

У једном далеком краљевству живео је краљ који је имао једног сина. Када је принц одрастао, отац је желео да га ожени најлепшом и најбољом принцезом. Успео је да пронађе такву, али када је то рекао сину, овај се растужио. Краљ није знао за тајну свог сина. Принц је сваке ноћи сањао прелепу девојку која стоји у пољу пужа какве принц никад до тад није видео. Из ноћи у ноћ она му се чинила све лепша и на крају се заљубио у њу. Зато је решио да оде од куће да је тражи.

Дуго је ишао светом и питао људе за поље необичних ружа, али нико није чуо за њих. Принц није одустајао. Коначно, једног дана наишао је на једну старицу која је на пијаци продавала јабуке. Принц и њу упита да није чула за лепотицу са необичним ружама. Кад је чула питање, старица се расплакала. Рекла је да је та девојка њена ћерка коју је отео зли чаробњак да гаји његове руже. Многи су покушали да је спасе, али сваки младић би се убо на трн руже и од тога умро, јер је трње тих ружа било отровно. Једини начин да неко преживи јесте да има код себе ружу са лековитим трњем. Такве руже расту само у башти доброг чаробњака, али на путу то де баште живи змај.

Принц се захвали старици и обећа јој да ће спасити њену ћерку. Ни мало се не плашећи, крене право ка добром чаробњаку. Кад је већ био близу, искочи пред њега змај. Принц помисли на девојку коју воли и за час убије змаја. Ускоро је стигао до доброг чаробњака, чија је башта исто била пуна ружа, али другачијих од оних које је принц сањао. Кад је чуо зашто је принц дошао, чаробњак му је поклонио једну ружу и рекао му најкраћи пут до злог чаробњака.

Принц је дуго путовао до врата злог чаробњака. Када је стигао, угледао је девојку из својих снова како залива руже. И она је њега видела и повикала му да не улази јер ће умрети. Он јој је рекао да не брине и ушао у башту. Није прешао ни три корака, а већ се убо на трн. Брзо је извадио ружу коју је добио од доброг чаробњака и убо се њеним трном. Истог часа, све отровне руже су увеле. Девојка је потрчала принцу у загрљај. Рекла му је да је и она њега сањала сваке ноћи и да је знала да ће он доћи да је спаси.

Принц је девојку прво одвео њеној мајци, која се неизмерно обрадовала. Потом су отишли на двор принчевог оца. Кад је видео колико је девојка лепа, краљ се није наљутио на принца. Принц и девојка су се венчали и живели су срећно.

Приказ књиге

"Код куће је најгоре"

Ефраим Кишон

Књига "Код куће је најгоре" је збирка приповедака. Те приповетке се баве темама као што су породица, односи између деце и родитеља, васпитавање деце, односи између мужа и жене. Јунаци Кишонових прича су он, његова жена, њихова деца, рођаци, пријатељи, лекари, кућна помоћница.

Ликови се међусобно воле, иако некада родитељи имају проблема са децом или се не слажу око неких питања. На пример, родитељи не могу да натерају сина да пије какао или да иде на време у кревет, а ћерка сакрива цуцлу, да би је сви после тражили. Све је то напорно родитељима, али морају да издрже јер воле своју децу. И родитељи воле једно друго, иако мужу смета што се жена дуго спрема кад некуд иду или што му говори да лоше вози ауто.

Кишон приповеда у првом лицу. У свом приповедању често се подсмева и критикује и себе и друге ликове, али увек тако да то буде смешно. У причама има много хумора и ироније. Кишон коментарише све догађаје тако да се смејемо док читамо.

У причама је смешно то што писац и његова породица често западају у проблеме које не успевају да реше онако како су прво замислили. Озбиљно је то што се види да свака породица има много проблема које мора да реши и да живот у породици није увек лак. На пример, деца нису увек послушна, кућне помоћнице неће увек да раде оно што им се каже, лекари не могу увек да помогну.

Из прича се закључује да треба имати много љубави, толеранције и стрпљења за оне који су око нас. Најважније је да будеш спреман да се жртвујеш за породицу јер љубав породице много значи.

Сумњиво Лице

СУМЊИВО ЛИЦЕ
БРАНИСЛАВ НУШИЋ

Кратак садржаj

Срески капетан Јеротије Пантић отворио је писмо које је било за његову ћерку Марицу. Сазнао је да она има вереника. Наљутио се јер је хтео да се она уда за богатог али непоштеног Вићу. Истог дана из министарства стигла је порука да се у том крају крије неки опасан млад човек који са собом носи неке папире против краља.Јеротије је одмах одлучио да га пронађе јер се надао да ће тако добити унапређење.Ускоро је сазнао да је у хотел стигао један младић и да по цео дан седи у соби. Јеротије је био сигуран да је то сумњиво лице. Са својим помоћницима отишао је у хотел, ухватио младића, и узео све његове папире. Одмах је јавио министру да је ухватио сумњиво лице. Почео је да испитује младића. Испоставило се да је то заправо Ђока који је дошао да види Марицу. У његовим папирима је било писмо од Марице у коме она пише како су Јеротије, Вића и други службеници лоши људи који краду. На крају је из министарства стигла порука да је право сумњиво лице ухваћено на неком другом месту.

Ликови

Капетан Јеротије је главни лик. Он је покварен, глуп, и жели да добије унапређење и новац на непоштен начин. Уз све то је и кукавица и нема разумевања за своју ћерку.

Вића је млад службеник али већ је непоштен и покварен. Има много новца који је зарадио тако што је преварио друге људе. Жели да се ожени за Марицу.
Марица је Јеротијева ћерка. Жели да се уда за момка кога она воли. Храбра је и види све лоше особине свог оца и осталих службеника.
Ђока је Маричин вереник за ког се мислило да је сумњиво лице па је зато ухапшен.
Остали ликови су Анђа, писари и практиканти, Алекса Жуњић, Спаса, Миладин, Јоса.
И кроз њих нам Нушић показује лоше ствари које се дешавају у друштву.

Зашто препоручујем да прочитате ову комедију?

Препоручујем да прочитате ову комедију зато што у њој има много смешних ликова и смешних ситуација. Исмејани су различити лоши људи и љихове мане. Приказана је и једна љубавна прича и та љубав на крају побеђује.

Употреба придева

Наставница Милица Јоцић

Наставница Милица Јоцић је наставница српског језика која ради у мојој школи и са којом радимо од прошле школске године.
Она је веома младолика. Има краћу таластасу косу која је тамна и која се пресијава на црвену боју. Очи су јој плаве и увек су ведре и насмејане. На њеном лицу највише се истиче широки осмех који открива њене правилне беле зубе. Средњег је раста. Одећа јој је елегантна и најчешће носи сукње и хаљине црне боје.
Наставница Милица је веома весела и ведра особа. Увек је добро расположена и духовита је. Воли да се нашали да бисмо се ми орасположили. Види се да воли свој посао и у њему је озбиљна и вредна. Она је одговорна и тачна. Увек испуњава оно што обећа. Од нас тражи да будемо вредни и да се трудимо око свих задатака јер јој је стало да што више научимо. Она је комуникативна и причљива и воли да и ми што више причамо током часа. Кад мислимо да се нисмо баш најбоље припремили да нешто урадимо, она нас охрабрује и говори нам да покушамо. Није јој толико важно да будемо савршени него да се стално трудимо и да сваког часа постанемо мало бољи и да научимо нешто ново. Понекад нас казни кад не урадимо оно што треба али не зато што је строга, него зато што неће да пусти да будемо лењи, пасивни и неодговорни.
Не знам каква је наставница Милица Јоцић у приватном животу. Знам да има две ћерке које много воли и добра је и брижна мајка јер често говори о њима. Верујем да је она увек тако позитивна и насмејана као што је на нашим часовима.